UNIVERZITET U TUZLI
RUDARSKO-GEOLOŠKO-GRAĐEVINSKI FAKULTET
O B J A V L J U J E
Aleksandar Stefanov, dipl.inž.rudarstva javno će braniti završni magistarski rad pod naslovom: „Analiza primarne i sekundarne razrade naftnih i gasnih ležišta sa frakturiranim kolektorima“, u subotu 28.10.2023. godine, sa početkom u 12 sati, u Amfiteatru/slobodna učionica Rudarsko-geološko-građevinskog fakulteta Univerziteta u Tuzli, pred komisijom u sastavu:
- Dr.sci. Adnan Hodžić, redovni profesor
uža naučna oblast Bušotinsko inženjerstvo
Rudarsko-geološko-građevinski fakultet Univerziteta u Tuzli, predsjednik - Dr.sci. Sanel Nuhanović, vanredni profesor
uža naučna oblast „Bušotinsko inženjerstvo“
Rudarsko-geološko-građevinski fakultet Univerziteta u Tuzli, član - 3. Dr.sci. Amir Sušić, vanredni profesor
uža naučna oblast „Bušotinsko inženjerstvo“
Rudarsko-geološko-građevinski fakultet Univerziteta u Tuzli, član.
Pristup javnosti je slobodan. Magistarski rad se može pogledati u Sekretarijatu fakulteta svakim radnim danom od 09,00 do 15,00 sati.
REZIME RADA
Pored prirodno frakturiranih kolektor stena, postoje i frakturirane kolektor stene koje su posledica izvođenja stimulativnih radova. Za postizanje visokog nivoa proizvodnje nafte i gasa, neophodno je u eksploataciji uvesti bušotine sa optimalnim mogućnostima proizvodnje, koje obezbeđuju visoku proizvodnju u procesu celog perioda eksploatacije. Osnovni razlozi niske produktivnosti bušotina se odnose na slabu prirodnu propusnost ili umanjenja propusnosti pribušotinske zone usled zagađenja pri procesu bušenja i eksploatacije. Suštinska razlika između remontnih i stimulativnih radova je u tome da se stimulativnim radovima deluje na pribušotinsku zonu odnosno ležište, a remontni radovi su ograničeni na kanal bušotine ili eventualno perforacione kanale. Zbog složenog postupka planiranja, programiranja, izvođenja i praćenja operacije na terenu, stimulativni radovi su možda najkomplikovaniji radovi koji se izvode u proizvodnim naftnim i gasnim bušotinama. Osnovni cilj stimulativnih radova je uklanjanje (kiselinska obrada) oštećenja pornog prostora pribušotinske zone povećanjem propusnosti pribušotinske zone kolektor stene (kiselinsko frakturiranje ili hidrauličko frakturiranje uz primenu propanta), radi uspostavljanja optimalne proizvodnje ugljovodonika. Hidrauličkim frakturiranjem nastoji se premostiti pribušotinsko oštećenje stvaranjem pukotina visoke provodljivosti. Na taj način omogućen je lakši dotok fluida iz ležišta u bušotinu, što će za posledicu imati povećanje proizvodnosti bušotine. Uspešnost hidrauličkog frakturiranja zavisi o pravilnom odabiru kandidata za frakturiranje. Izbor odgovarajućeg fluida zavisi od ležišne temperature, ležišnog pritiska i vrsti ležišne stene. Smeštaj odgovarajuće koncentracije i vrste podupirača u pukotini je ključan za uspešno frakturiranje. Provodljivost, dužina i visina frakture, najvažniji su parametri stvorene frakture. U radu je opisana analiza primarne i sekundarne razrade naftnih i gasnih ležišta sa frakturiranim kolektorima.
Ključne reči: frakturirane kolektor stene, eksploatacija nafte i gasa, kiselinsko frakturiranje, hidrauličko frakturiranje, produktivnost slojan podupirači
