UNIVERZITET U TUZLI
PRAVNI FAKULTET
O B J A V L J U J E
Kandidatkinja Lidija Tomić, dipl. pravnik, javno će braniti završni magistarski rad pod naslovom “Nadzor koncentracija u konkurencijskom pravu Evropske unije i Bosne i Hercegovine”, dana 17.09.2021. godine sa početkom u 14,00 sati na Pravnom fakultetu Univerziteta u Tuzli, pred Komisijom u sastavu:
- Dr sci. Jasmina Alihodžić, vanredni profesor – predsjednik
(Uža naučna oblast „Građansko-pravna“, Pravni fakultet Univerziteta u Tuzli), - Dr sci. Anita Petrović, vanredni profesor – mentor i član
(Uža naučna oblast „Građansko-pravna“, Pravni fakultet Univerziteta u Tuzli) i - Dr sci. Boris Krešić, vanredni profesor – član
(Uža naučna oblast „Građansko-pravna“, Pravni fakultet Univerziteta u Tuzli)
- Dr sci. Vedad Gurda, vanredni profesor – zamjenski član
(Uža naučna oblast „Krivično-pravna“, Pravni fakultet Univerziteta u Tuzli).
Završni magistarski rad može se pogledati u Sekretarijatu fakulteta radnim danom od 10,00 do 14,00 sati.
Pristup javnosti je slobodan.
REZIME RADA
Modernizacijom tradicionalnih oblika poslovanja, povećanjem protoka ljudi, roba, kapitala i usluga, ali i potreba prosječnog potrošača, dolazi i do većeg angažmana privrednih subjekata na tržištu. U tom kontekstu, koristeći različite metode i tehnike s ciljem poboljšanja efekata vlastitog poslovanja, privredni subjekti nastoje osigurati bolji, kvalitetniji i povoljniji položaj na tržištu. Osnovni cilj, koji se zasniva na što bližem pristupu samom potrošaču, stavljen je u glavni fokus, obzirom da, u smislu dugoročnih efekata, upravo on osigurava najveći stepen održivosti u poslovanju i garantuje bolji plasman na tržištu. Kroz taj proces iznjedrio se veliki broj radnji i postupaka kojima se, na tom putu, služe privredni subjekti, a koji su vremenom u pravnoj teoriji i praksi dobili izuzetno važan značaj, a samim tim i posebnu oblast prava koja prati njihovu pojavu i efekte djelovanja – pravo konkurencije. Ova oblast se može posmatrati kao svojevrstan mehanizam u okviru kojeg se postavljaju granice poslovanja privrednih subjekata, a sve s ciljem kreiranja i održavanja fer uslova na tržištu. Privrednim subjektima, prirodno motivisanim za što većim sticanjem dobiti, kao i samim povećanjem plasmana i prodaje proizvoda, nije dozvoljeno poduzimanje mjera i radnji kojima će se drugi tržišni akteri dovesti u neravnopravan položaj. Postoje tri osnova oblika narušavanja prava konkurencije, dok je za potrebe ovog rada i istraživanja u poseban fokus stavljen proces koncentracije privrednih subjekata. Ovaj proces može biti ostvaren na različite načine te ga, samim tim, prati izuzetno veliki broj specifičnosti koje moraju biti uzete u obzir, odnosno sagledane na pravi način i iz više konteksta, da bi se pravilno procijenio njegov uticaj na tržišnu strukturu. Zbog toga se nacionalnim zakonodavstvima propisuju jasne procedure za koncentraciju privrednih subjekata, nastojeći na takav način pružiti adekvatnu i potpunu zaštitu tržišta i svih njegovih sudionika. Obzirom da je Bosna i Hercegovina direktno upućena na tržište Evropske unije, u fokus ovog rada stavljen je detaljan prikaz strukture, odnosno legislativnog i institucionalnog okvira prava konkurencije i koncentracije privrednih subjekata na području Evropske unije i Bosne i Hercegovine. S ciljem kreiranja potpunijeg prikaza samog procesa koncentracije privrednih subjekata, u radu su, između ostalog, izložene odabrane odluke Konkurencijskog vijeća Bosne i Hercegovine, a kroz koje se prikazuju i razmatraju različite praktične situacije u kontekstu koncentracije privrednih subjekata.
Ključne riječi: pravo konkurencije, koncentracija privrednih subjekata, tržište, Evropska unija, Bosna i Hercegovina, Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine.
