OBAVIJEST O ODBRANI ZAVRŠNOG MAGISTARSKOG RADA – Milan Marković, inženjer za industrijsku eksploataciju nafte i gasa

UNIVERZITET U TUZLI
RUDARSKO-GEOLOŠKO-GRAĐEVINSKI FAKULTET
Univerzitetska br.2
Tuzla, 08.12.2021. god.

O B J A V L J U J E

Milan Marković, inženjer za industrijsku eksploataciju nafte i gasa, javno će braniti završni magistarski rad pod naslovom: „Analiza primjene dubinske pumpe pri eksploataciji ležišta kamene soli Tetima“, dana 18.12.2021. godine , sa početkom u 12 sati, u Amfiteatru Rudarsko-geološko-građevinskog fakulteta Univerziteta u Tuzli, pred komisijom u sastavu:

  1. Dr.sci. Sanel Nuhanović, vanredni profesor, uža naučna oblast Bušotinsko inženjerstvo, Rudarsko-geološko-građevinski fakultet Univerziteta u Tuzli, predsjednik
  2. Dr.sci. Amir Sušić, vanredni profesor, uža naučna oblast Bušotinsko inženjerstvo, Rudarsko-geološko-građevinski fakultet Univerziteta u Tuzli, član
  3. Dr.sci. Samir Nurić, redovni profesor, uža naučna oblast Površinska eksploatacija mineralnih sirovina, Rudarsko-geološko-građevinski fakultet Univerziteta u Tuzli, član

Pristup javnosti je slobodan. Magistarski rad se može pogledati u Sekretarijatu fakulteta svakim radnim danom od 09,00 do 15,00 sati.

 

REZIME RADA

Ležište kamene soli Tetima kod Tuzle je otkriveno i istraženo tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka kada su izbušene 23 istražne bušotine od kojih su pet eksploatacijske (B-78, B-86, B-87, B-92 i B-97).Tadašnji stepen poznavanja nekih bitnih ležišnih karakteristika i parametara (geoloških, hidrogeoloških, hemijsko – tehnoloških i drugih), a koji imaju odlučujući uticaj kod izbora načina i metode eksploatacije jednog sonog ležišta, nametali su da se kao optimalno rešenje usvoji koncept po kome će se eksploatacija ovog ležišta vršiti kontrolisanim ispiranjem pojedinačnim bušotinama sa površine terena.Sam proces kontrolisanog otapanja se temelji na ostvarivanju radnog pritiska tehnološke vode stabilnom pumpom sa površine terena, utiskivanju tehnološke vode pod tim pritiskom kroz bušotine do određene dubine, otapanje slojeva soli i istiskivanje slane vode iz komore kroz bušotinu na površinu terena u nadzemne rezervoare slane vode.Detaljnim ispitivanjima na bušotinama utvrđeno je da su četiri bušotine (B-87, B-86, B-92 i B-97 ) izgubile hermetičnost i da postoji velika razlika između kapaciteta ulaznog medija u bušotinu (tehnološka voda) i kapaciteta izlaznog medija iz bušotine (slana voda).U konkretnom slučaju na dve bušotine su primenjeni sanacioni radovi dok su na dve bušotine primenjeni novi načini eksploatacije na taj način što je izmenjena konstrukcija bušotine koja se odnosi na pokretne kolone što je omogućilo ugradnju dubinske pumpe.Cilj istraživanja je da se kroz analizu tehničko – tehnoloških parametara dosadašnjeg rada bušotina u kojima je bila ugrađena dubinska pumpa dokaže da se ugradnjom dubinske pumpe nije promenila tehnologija ispiranja te da primena dubinske pumpe nema nikakvih uticaja na razvoj komore kao i sigurnost eksploatacije.
Ključne reči: kamena so, Tetima, bušotina, kontrolisano ispiranje, dubinska pumpa