UNIVERZITET U TUZLI
RUDARSKO-GEOLOŠKO-GRAĐEVINSKI FAKULTET
Univerzitetska br.2
Tuzla, 10.11.2021. god.
O B J A V L J U J E
Pavle Petković, bachelor-inžinjer rudarstva za bušotinsku eksploataciju, javno će braniti završni magistarski rad pod naslovom: „Povećanje obima bušačko-minerskih radova na kamenolomu „Trnava“ usljed instaliranja novog postrojenja za preradu“, dana 19.11.2021. godine , sa početkom u 12 sati, u Amfiteatru Rudarsko-geološko-građevinskog fakulteta Univerziteta u Tuzli, pred komisijom u sastavu:
- Dr.sci. Adnan Hodžić, redovni profesor, uža naučna oblast Bušotinsko inženjerstvo, Rudarsko-geološko-građevinski fakultet Univerziteta u Tuzli, predsjednik
- Dr.sci. Sanel Nuhanović, vanredni profesor, uža naučna oblast Bušotinsko inženjerstvo, Rudarsko-geološko-građevinski fakultet Univerziteta u Tuzli, član
- Dr.sci. Samir Nurić, redovni profesor, uža naučna oblast Površinska eksploatacija mineralnih sirovina, Rudarsko-geološko-građevinski fakultet Univerziteta u Tuzli, član
Pristup javnosti je slobodan. Magistarski rad se može pogledati u Sekretarijatu fakulteta svakim radnim danom od 09,00 do 15,00 sati.
REZIME RADA
Ekonomija u rudarstvu je jedinstvena, jer se svi ekonomski aspekti rudarske eksploatacije ne mogu primjenjivati u drugim granama. U savremenom rudarstvu, u većini slučajeva, skoro da se ne može pravilno i racionalno organizovati dobijanje čvrstih mineralnih sirovina bez upotrebe eksploziva. Troškovi eksploatacije su jedan od najpotpunijih tehničko – ekonomskih pokazatelja. Njihova veličina, u osnovi, zavisi od opštih uslova u kojima se nalazi ležište i, u skladu sa tim, uslovima izabrane metode (sistema) otkopavanja, kao i veličine proizvodnog kapaciteta.
Za određivanje troškova dobijanja mineralne sirovine, potrebno je uzeti u obzir troškove bušenja i miniranja, naknadnog usitnjavanja, odvajanja nečistoća od mineralne sirovine, utovara i transporta, te drobljenja mineralne sirovine. Prilikom izvođenja bušačko-minerskih radova, sve je veći naglasak na povoljnom granulometrijskom sastavu.
Po donošenju propisa koji ograničavaju proizvodnju kamenih agregata za asfalte na kamen eruptivnog, magmatskog porijekla, počela se razmatrati mogućnost povećanja kapaciteta postrojenja za pripremu dijabaza. Površinski kop ”Trnava” – rudnik dijabaza kod Gornjih Podgradaca, otvoren je 1960. godine, a služi za zadovoljavanje lokalnih potreba, na užem područiju Gradiške, najvećim dijelom za održavanje puteva. Imajući u vidu narasle potrebe, kvalitet, i povoljnu lokaciju i deficitarnost kamena ove vrste, kamenolom ”Trnava” predstavlja jedno od najvećih ležišta tehničko-građevinskog kamena dijabaza.
Stara šema pripreme rovnog kamena, koja je podrazumijevala stabilno postrojenje malog kapaciteta i mobilna postrojenja, koja su veliki potrošači energenata, činila je samu pripremu vrlo komplikovanom i nedovoljno efikasnom. Odluka investitora je da se nabavi novo stabilno postrojenje od kompanije ”SBM – Machinery Company’’.
Ključne riječi: ekonomija, bušenje, miniranje, dijabaz, postrojenje